Pitala bih te kako si, no verujem da već duži period nije sve dobro. I ako smo često u svadji, rado te se setim. Danas ti pišem sa željom da se iskupim za mnoge nepravde koje sam ti nanela. Nadam se da ćeš mi oprostiti.
Počeću od toga da mi je trebalo 20 punih godina da te prihvatim i, ako se i dalje borim sa nekim stvarima. Da mi je trebalo previše vremena da te pustim da govoriš, bez straha šta će neko misliti i da li će me razumeti. Treba još po najviše da ti se izvinim za to što nikada nisam verovala u tebe, a verovala sam svima drugima kada bi rekli ''Ti to ne možeš'', pomalo sramno priznajem da i dalje nisam naučila da ti verujem, no nadam se da ćeš za mene imati razumevanja kao i do sad, i dati mi kao i obično samo još malo vremena. Moram ti se i izviniti što tvoje uspehe nikad nisam slavila, čak nisam uputila ni jedno ''Bravo'', a za mnoge poraze sam te prezirala i bila u svadji s tobom nedeljama. Isto tako sam bila najgori kritičar i najgori tiranin, i evo sada ti to i priznajem, ja sam bila gora od svih njih koji nisu verovali u nas, jer sam te ja najviše spuštala i najviše vredjala. Umesto da sam te hranila ohrabrenjem, i toplim rečima, ti si dobijalo najgore strahove i najgore osude, zaboravila sam na tebe i ono, što tebe čini srećnim. Evo sada pišem ponovo.
Nikada nisam razumela ljude koji su imali potrebu da se dokozuju velikim sumama novca i, to najčešće ljudima koje mrze, i da sam se ja nekako u toj priči našla posramljeno što me čine srećnom neke male, zanemarljive stvari, poput kišnog jutra i kafe. I svi oni su hteli da menjaju svet, i stalno bi pričali o tome, znali su jako lepo da osudjuju i kritikuju, mada verujem da nikada nisu stali pred ogledalo i videli svu nakaznost svog odraza, svoje licemerje i pohlepu.
Drago Ti... osim izvinjenja ti moram uputiti i jedno veliko hvala, što mi nisi dopustilo da posustanem kada mi se vrištalo, kada sam preispitivala sve što Ti jesi, i da li u ovom svetu ima mesta za osobu koja i dalje veruje u ljudsku dobrotu, voli detinje i naivno, daje beskonačne šanse, hvala ti što mi nisi dopustilo da posustanem pred svojim moranlim načelima, svojim shvatanjim, svojim principima. I ono najveće hvala što Ti nikada nisi odustalo od mene, i ako ja mnogo puta jesam od tebe.
Ućutkivala sam te, mrzela, vredjala, spuštala ti vrednost na jako niske grane, no ostalo si tu. Hvala ti. Svesno si da imamo i dalje takvih dana i da će ih biti još puno. No nemoj odustati od mene kao ni do sad, a ja ti obećavam da neću više nikad ni ja od tebe.
Drago Ja, oprosti mi.
Počeću od toga da mi je trebalo 20 punih godina da te prihvatim i, ako se i dalje borim sa nekim stvarima. Da mi je trebalo previše vremena da te pustim da govoriš, bez straha šta će neko misliti i da li će me razumeti. Treba još po najviše da ti se izvinim za to što nikada nisam verovala u tebe, a verovala sam svima drugima kada bi rekli ''Ti to ne možeš'', pomalo sramno priznajem da i dalje nisam naučila da ti verujem, no nadam se da ćeš za mene imati razumevanja kao i do sad, i dati mi kao i obično samo još malo vremena. Moram ti se i izviniti što tvoje uspehe nikad nisam slavila, čak nisam uputila ni jedno ''Bravo'', a za mnoge poraze sam te prezirala i bila u svadji s tobom nedeljama. Isto tako sam bila najgori kritičar i najgori tiranin, i evo sada ti to i priznajem, ja sam bila gora od svih njih koji nisu verovali u nas, jer sam te ja najviše spuštala i najviše vredjala. Umesto da sam te hranila ohrabrenjem, i toplim rečima, ti si dobijalo najgore strahove i najgore osude, zaboravila sam na tebe i ono, što tebe čini srećnim. Evo sada pišem ponovo.
Nikada nisam razumela ljude koji su imali potrebu da se dokozuju velikim sumama novca i, to najčešće ljudima koje mrze, i da sam se ja nekako u toj priči našla posramljeno što me čine srećnom neke male, zanemarljive stvari, poput kišnog jutra i kafe. I svi oni su hteli da menjaju svet, i stalno bi pričali o tome, znali su jako lepo da osudjuju i kritikuju, mada verujem da nikada nisu stali pred ogledalo i videli svu nakaznost svog odraza, svoje licemerje i pohlepu.
Drago Ti... osim izvinjenja ti moram uputiti i jedno veliko hvala, što mi nisi dopustilo da posustanem kada mi se vrištalo, kada sam preispitivala sve što Ti jesi, i da li u ovom svetu ima mesta za osobu koja i dalje veruje u ljudsku dobrotu, voli detinje i naivno, daje beskonačne šanse, hvala ti što mi nisi dopustilo da posustanem pred svojim moranlim načelima, svojim shvatanjim, svojim principima. I ono najveće hvala što Ti nikada nisi odustalo od mene, i ako ja mnogo puta jesam od tebe.
Ućutkivala sam te, mrzela, vredjala, spuštala ti vrednost na jako niske grane, no ostalo si tu. Hvala ti. Svesno si da imamo i dalje takvih dana i da će ih biti još puno. No nemoj odustati od mene kao ni do sad, a ja ti obećavam da neću više nikad ni ja od tebe.
Drago Ja, oprosti mi.
Нема коментара:
Постави коментар